Povišene vrednosti masnoće u krvi

Iako nas lekari stalno upozoravaju da su masna hrana i slatkiši vrlo štetni, ovih dana, za vreme praznika i slava, bilo je teško odoleti ukusnim sarmicama, pečenju i kolačima. Svi znamo da  povišene vrednosti masnoća (holesterola i triglicerida) u krvi povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti – ateroskleroze, opterećenja srca i šloga. Kako onda održavati masnoće „u normali”?

Ne postoji lek niti sredstvo koje može da neutrališe prejedanje, nezdravu hranu i nadoknadi kretanje.

Za smanjenje holesterola u krvi najvažnija je pravilna ishrana, a tek potom kao pomoć mogu se koristiti i neka dijetetska sredstva.

Nije naodmet ponoviti da samo masti i namirnice životinjskog porekla sadrže holeserol, te ih treba unositi u manjim količinama. U ishranu treba uvesti više voća: jabuka, bobičastog i koštunjavog voća, kao i povrća – zelenog, lisnatog i maslina, a kad je reč o mesu prednost treba dati belom posnom mesu i ribi. Takođe, namirnice bogate biljnim vlaknima, kao mahunarke i integralne žitarice, utiču na sniženje nivoa masnoća u krvi.

Dodaci ishrani koji su značajni za regulisanje nivoa masnoća u krvi u svojoj osnovi mogu imati različite aktivne komponente, a najčešće su u pitanju ekstrakt belog luka, artičoke, đumbir, šitake gljive, lecitin, od minerala cink i hrom, antioksidansi, kao i omega 3, 6 i 9 masne kiseline.

Pored svega, vežbanje i kretanje pomažu regulaciji holesterola. Da bi se videle blagodeti pravilne ishrane, kretanja i dijetetskih preparata, potrebno je da prođe i po nekoliko meseci pre nego što dođe do sniženja nivoa holesterola u krvi i poboljšanja stanja.

Kao i kod svih drugih dijetetskih proizvoda, najbolje je da izbor i način primene bude uz savet farmaceuta ili lekara, jer postoje i određena stanja i mere opreza gde neke od njih ne bi trebalo primenjivati.

Postoji veliki spektar različitih preparata u apotekama „Apoteke Zrenjanin“, te naši sugrađani mogu uz stručno i ljubazno osoblje  dobiti savet i  izabrati proizvod koji najviše odgovara njihovom zdravstsvenom, ali i materijalnom stanju.

Tekst pripremila:

Mr ph. spec. Ljubica Radoš