Pušenje i zavisnost

Tekst povodom 31. Januara- Nacionalnog dan bez duvanskog dima

Slavni pisac Mark Tven jednom je rekao: „Zaista je lako ostaviti pušenje. Ja sam to već hiljadu puta uradio.“

Po svojim karakteristikama pušenje je društvena navika, ali svakako i zavisnost. Svaka priča o štetnosti duvana je već davno ispričana. Međutim, iako su nam svima poznati ti podaci, prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da globalna epidemija pušenja duvana ubija skoro 6 miliona ljudi svake godine, od čega je više od 600 000 nepušača koji umiru od posledica pasivnog pušenja. Danas u svetu puši milijardu i tri stotine miliona ljudi, a svakih 8 sekundi u svetu umre jedan čovek usled posledica štetnog delovanja duvana. Duvanski dim je najznačajniji pojedinačni faktor rizika za bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti, a i najrasprostranjeniji jedinstveni uzrok bolesti koji se može sprečiti.

Duvanski dim pored nikotina, sadrži veliki broj sastojka koji imaju štetno, pa čak i dokazano kancerogeno delovanje, pa se smatra da je pušenje glavni faktor rizika za razvoj raka pluća i uzrok 1/3 svih oblika malignih oboljenja. Tokom dugogodišnje navike kod pušača vrlo često dolazi do razvoja hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP).

Udisanje duvanskog dima i kod nepušača (pasivno pušenje) ima štetno dejstvo. Rizik od umiranja zbog koronarne bolesti je 25% , a rizik od obolevanja od raka bronha i pluća je 30-35% veći kod nepušača koji su izloženi duvanskom dimu u odnosu na nepušače koji nisu izloženi duvanskom dimu.

I pored svih ovih podataka ostaje činjenica da je vrlo teško, a nekima skoro i nemoguće ostaviti pušenje, jer se stvara duvanska zavisnost, kod koje je umereno do jako izražena psihička i relativno fizička zavisnost. Prema mišljenju stručnjaka, pušač se klasifikuje kao „zavisnik“ kada ima potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju, kada je ponašanje uslovljeno nikotinom, kada ne mogu da se odupru pušenju čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje zdravlja.

Iako je čvrsta volja najbolji lek protiv pušenja, za prestanak pušenja se treba i pripremiti, jer se javlja takozvani nikotinski apstinencijalni sindrom (uznemirenosti, promene raspoloženja, umor, problemi sa koncetracijom, glavobolje i dr ), već posle par sati po prestanku pušenja.

Preporučuje se postepeno odvikavanje onima koji puše preko 20 cigareta na dan, a količinu popušenih cigareta treba polako smanjivati sve dok ne dođete do 10 cigareta, onda prekinite odmah, jer će vam par cigareta na dan samo pojačavati želju za pušenjem.

Iz okoline treba odstraniti sve što Vas podseća na pušenje ( cigarete, šibice, upaljače, pepeljare…)

Prvih dana povećajte unos tečnosti i vitamina, jedite lakšu hranu, dosta voća, a izbegavajte slatkiše.

Što više šetajte, budite fizički aktivni.

Sebe obradujte nekim sitnicima, od novca koji vam ostaje, jer više ne kupujete cigarete.

Budite zadovoljni sobom, što utičete na čuvanje svog i zdravlja svoje okoline.

U apoteka postoje i proizvodi koji ublažavaju apstinencijalnu krizu: Sredstva sa supstitucijom nikotina ( Nicotine replacement therapy), u obliku žvaka ili flastera, koji imaju za cilj da zamene nikotin iz cigareta i smanje krizu koja prati proces odvikavanja, kao i preparati na bazi bilja koji po svojoj strukturi i mehanizmu dejstva su slični nikotinu, te na taj način sprečava pojavu apstinencijalnog sindroma. Naravno, pre nego što rešite da ih kupite obavezno se morate posavetovati sa lekarom ili farmaceutom koji će vam predočiti sve prednosti i mane određenog leka. Apoteka Zrenjanin se ovim uključuje u akciju Ministarstva zdravlja za borbu protiv pušenja. Za stručni savet i pomoć možete se obratiti zaposlenima u Apoteci Zrenjanin.

Share Button