Svetski dan bubrega – 13. mart 2014.

“ Bubrezi su stari koliko i ti . Čuvaj svoje bubrege „

Od 2006. godine, svakog drugog četvrtka u martu, obeležava se Svetski dan bubrega u više od 100 zemalja širom sveta.

Cilj ove manifestacije je podizanje svesti o važnosti zdravlja bubrega, i da su bolesti bubrega česte i opasne, ali i izlečive. Ove godine se stavlja akcenat da su godine starosti jedan od faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja. Najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim, a manifestuju se kao upale (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) akutna i hronična smanjena funkcija bubrega ( bubrežna insuficijencija ).

U Srbiji se u 2012. godini, zbog nekog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva lekaru javilo preko šestohiljada ljudi, bolnički lečilo njih skoro četrdeset hiljada, a 6365 osoba je umrlo.

Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84 % smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega, te kao takve zbog lošijeg kvaliteta života obolelog i skraćenog radnog životnog veka, ali i zbog značajnih troškova lečenja predstavljaju značajan javnozdravstveni problem.

Od deset osoba, jedna ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti, jer posle 40 godina, opada funkcija bubrega. Ujedno, kod starijih osoba  i druga hronična oboljenja, kao što su šećerna bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca mogu da oštete bubrege.

Znači što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega, a hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a može na žalost i toliko napredovati da zahteva dijalizu ili transplantaciju.

Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

Dijaliza se sprovodi u 59 zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, a broj pacijenata koji se lečio dijalizom u 2013. je 4432, dok je na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano 482 pacijenta, što je za 4,3 % više nego u prethodnoj godini.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2013 . godine je transplantirano 104 bubrega, a na listi čekanja nalazi se još 574 osoba.

Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti se razvijaju postepeno i nisu specifične,  te se obično osete tek relativno kasno. Zato je bitno  otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere. Rane znake bubrežnih oboljenja moguće je na vreme jednostavno i bezbolno dijagnostikovati, pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“ (www.batut.org.rs )

Tekst pripremila:

  Mr ph. spec. Ljubica Radoš