Svetski dan bubrega – 13. mart 2014.

 

“ Bubrezi su stari koliko i ti . Čuvaj svoje bubrege „

Od 2006. godine, svakog drugog četvrtka u martu, obeležava se Svetski dan bubrega u više od 100 zemalja širom sveta.

Cilj ove manifestacije je podizanje svesti o važnosti zdravlja bubrega, i da su bolesti bubrega česte i opasne, ali i izlečive. Ove godine se stavlja akcenat da su godine starosti jedan od faktor rizika za nastanak bolesti bubrega.

Blogo bubregolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja. Najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim, a manifestuju se kao upale (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) akutna i hronična smanjena funkcija bubrega ( bubrežna insuficijencija ).

U Srbiji se u 2012. godini, zbog nekog oboljenja bubrega i mokraćnih puteva lekaru javilo preko šestohiljada ljudi, bolnički lečilo njih skoro četrdeset hiljada, a 6365 osoba je umrlo.

Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84 % smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega, te kao takve zbog lošijeg kvaliteta života obolelog i skraćenog radnog životnog veka, ali i zbog značajnih troškova lečenja predstavljaju značajan javnozdravstveni problem.

Od deset osoba, jedna ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti, jer posle 40 godina, opada funkcija bubrega. Ujedno, kod starijih osoba  i druga hronična oboljenja, kao što su šećerna bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca mogu da oštete bubrege.

Znači što ste stariji veće su šanse da imate neko oboljenje bubrega, a hronična bubrežna insuficijencija povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a može na žalost i toliko napredovati da zahteva dijalizu ili transplantaciju.

Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

Dijaliza se sprovodi u 59 zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, a broj pacijenata koji se lečio dijalizom u 2013. je 4432, dok je na peritoneumskom programu, koji uključuje i lečenje dijalizom u kućnim uslovima, dijalizirano 482 pacijenta, što je za 4,3 % više nego u prethodnoj godini.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2013 . godine je transplantirano 104 bubrega, a na listi čekanja nalazi se još 574 osoba.

Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti se razvijaju postepeno i nisu specifične,  te se obično osete tek relativno kasno. Zato je bitno  otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere. Rane znake bubrežnih oboljenja moguće je na vreme jednostavno i bezbolno dijagnostikovati, pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“ (www.batut.org.rs )

Tekst pripremila:

  Mr ph. spec. Ljubica Radoš